Lemon boy

12.Шта су секрети, екскрети и рекрети и у ком ткиву се помињу?

Секрети, ексрети и рекрети су супстанце које луче специфични једноћелијски и вишечћелијски системи у биљкама.

Под секретима се подразумевају супстанце које се у биљном телу налазе у току процеса метаболизма, а које имају посебне физиолошке улоге.

Екскрети представљају крајње продукте метаболизма биљке који немају никакав физиолошки значај, али могу имати значај у животу саме биљке

(затварање рана или су екскрети отровни, непријатног укуса па одвраћају биљоједе).

Рекрети су излучени кристали (рафиди, друзе). Образују се у посебним ћелијама које су често испуњене тим кристалима.

Могу да се нађу усекреторним ћелијама и ткивима, ако говоримо о интрацелуларном типу лучења, или у жлезданим ћелијама и ткивима ако је тип

излучивања екстрацелуларни.

13. Која је разлика између затвореног и отвореног проводног снопића?

Уколико при образовању снопића све ћелије прокамбијума пређу у трајно стање, тј. ако се све његове ћелије диференцирају у елемете флоема и

ксилема, онда говоримо о затвореном проводном снопићу. Ако између ксилема и флоема заостане један слој меристемских ћелија, који стално

одваја нове елементе ксилема и флоема, онда говоримо о отвореном снопићу.

14. Стомин апарат

Стома, стомине ћелије и помоћне ћелије граде стомин апарат. Испод стоме се налази велики интерцелулар окружен унутрашњим ткивима који

називамо стомина дупља.

Зидови ћелија затварачица су неравномерно задебљали,а променом облика,ћелије затварачице отварају или затварају стомин отвор.

Стомине ћелије увек иду по две заједно,окренуте су једна другој издубљеним странама и на тај начин граде стомин отвор.

Овим се регулише промет гасова и одавање водене паре (транслација).

Ћелије епидермиса које се наслањају на леђне стране ћелија затварачица називају се помоћнице. Ћелије Хлоренхима (паренхима за фотосинтезу) називају се суседне.

Све ове ћелије заједно (затварачице, помоћнице и суседне ћелије) чине стомин апарат.

Основне функције стоминог апарата су измена гасова и регулација транспирације. Стома има највише на листовима, али се могу налазити и на стаблу,цветовима и плодовима.

Количина воде коју листови одају у јединици времена износи свега око једне трећине воде која испарава при истој температури са исте слободне водене површине.

Отворене стоме заузимају у просеку око 1% (од 0,5 до 3,5%) од укупне површине листа,из чега следи да вода око тридесет пута брже дифундује кроз поре стома него са слободне водене површине.

Молекули воде који се налазе близу руба поре стоме брже испаравају од молекула који се налазе у средини поре.

Разлог томе је што је ваздух који се налази изнад средњег дела поре засићенији воденом паром,него изнад рубног дела.

Ово се назива рубним ефектом. Што је мања површина испаравања толико је већи рубни ефекат,а испарена количина воде све је пропорционалнија са пречником стома,а све мања са површином Рубни ефекат не долази до изражаја у свим условима.

15. Колатерални затворени проводни снопић.

Код ових снопића се флоем и ксилем налазе на истом радијусу и додирују се по тангенти, то јест пружају се један поред другог и додирују се бочно.

Најчешћи су тип у стаблима и листовима цветница. Положај флоема у стаблу је према периферији а ксилема према центру. Код листа је то обрнуто

због начина постанка листа: ксилем оријентисан према лицу а флоем према наличју листа. Ови снопићи могу бити отворени (код голосеменица и дикотила)

и затворени (код монокотила).

16. Радијални проводни снопић.

Састоји се из више ксилемских и флоемских трака, односно плоча, које су распоређене наизменично на различитим радијусима органа.

Ксилемске су често у средини органа спајају па формирају звездасту фигуру. Број ксилемских и флоемских плоча је исти.

Између ксилемских и флоемских плоча се налази проводни паренхим који је двослојан или вишеслојан. Овај тип снопића се

налази у корену биљака и изданцима неких папрати. У корену се налази само један, где број ксилемских и флоемских плоча варира.

Према броју ксилемских плоча радијални снопић може да буде монархни, диархни, триархни, тетрархни и полиархни. Лилиопсиде имају

углавном полиархне (ретко мање од 7 плоча), док Магнолиопсиде имају мањи број плоча. Радијални проводни снопић је опкољен слојем

паренхимских ћелија које представљају перикамбијум или перицикл, где се зачињу бочни коренови као и секундарни меристеми (камбијум и фелоген)

чијим радом корен секундарно дебља. Овај снопић је затвореног типа.

17. Разлика између хадрома и ксилема?

При настанку фибронизованих снопића (оних који имају механичке елементе) могу да се развију два типа структура:

лептом са механичким елементима (ликиних влакана) и хадрома са механичким елементима (дрвених влакана)

Прва група чини флоем а друга ксилем.